Dana 10.03.2025 godine u organizaciji Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš je održan akreditovani stručni sastanak prve kategorije na temu PROFESIONALNI RIZICI U ZDRAVSTVU I MERE ZAŠTITE.
Sastanku su prisustvovali izabrani lekari, lekari specijalisti, zdravstveni saradnici, laboranti, medicinske sestre i tehničari. Predavač Prof dr Jovica Jovanović je istakao da zdravstveni radnici obavljaju poslove od posebnog društvenog interesa i čine oko 7% svih zaposlenih od čega su tri četvrtine žene. Aktivnosti zdravstvenih radnika su složene i sveobuhvatne i povezane su s različitim rizicima i s njima povezanim posledicama po zdravlje.

Zdravstvena delatnost ubraja se u visoko rizične delatnosti. Ona zahteva smenski, prekovremeni, produženi i noćni rad, pripravnost, psihičko opterećenje i odgovornost, emocionalni i fizički napor, brzo donošenje odluka od vitalnog značaja, rad na terenu u veoma složenim i rizičnim situacijama i uslovima i rad sa agresivnim pacijentima. Zdravstveno osoblje je izloženo fizičkim (jonizujuća i nejonizujuća zračenja, buka), hemijskim štetnostima (citostatici, anestetici, lako isparljivi ampulirani lekovi, dezinficijensi, antiseptici, rastvarači), biološkim agensima, nasilju, stresu na radnom mestu, dopunskom, produženom i noćnom radu. Napredak nauke, nove tehnologije i inovacije zahtevaju stalno učenje i praćenje novih dostignuća kao i duži rad na računaru. Bolesti rada su značajan problem u ovoj populaciji. Među njima dominiraju kardiovaskularna, maligna, endokrina, muskuloskeletna, alergijska oboljenja, oštećenja reproduktivnog sistema, bakterijske i virusne infekcije. Zadnjih godina se broj bolesti kod zdravstvenih radnika značajno povećao. Stopa oboljevanja u zdravstvu premašuje stopu oboljevanja u rudarstvu, proizvodnji i građevinarstvu. Sindrom izgaranja na poslu je prvi put registrovan kod zdravstvenih radnika. Skoro četvrtina žena u zdravstvu ima parezu ulnarnog nerva zbog nefiziološkog položaja pri radu za komjuterom. Od infektivnih bolesti oboli 10-40% zdravstvenih radnika a stopa oboljevanja od virusnog hepatitisa je i do tri puta veća nego u opštoj populaciji. Zdravstveni radnici se suočavaju sa širokim spektrom opasnosti prilikom lečenja pacijenata, uključujući povrede ubodom igle, povrede leđa, alergije, nasilje i stres. Zdravstvenim radnicima potrebna je i zaštita od ovih opasnosti na radnom mestu isto koliko i rudarskim ili građevinskim radnicima. Ipak, njihov posao je briga o bolesnima i povređenima. Predostrožnosti o zaštiti na radu nisu dovoljne u bolnicama i zdravstvenim ustanovama. Adekvatna analiza kriterijuma i pokazatelja za procenu profesionalnog rizika, bazirana na standardima, pravilnicima, direktivama i drugoj zakonodavnoj regulativi u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, jedan je od osnovnih preduslova kvalitetnom upravljanju rizikom radne sredine. Svrha procene profesionalnog rizika je utvrđivanje kritičnih mesta i postupaka, odnosno stanja i procesa u kojima može doći do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja radnika na radnom mestu i u radnoj okolini, kao i preduzimanje odgovarajućih mera za njihovo eliminisanje ili smanjenje na prihvatljiv nivo. Sve ovo zahteva veoma ozbiljan preventivni pristup problemu bolesti rada kod zdravstvenih radnika pri čemu posebno mesto zauzima pravilna ishrana posebno ona na radnom mestu.