Дана 28.10. 2022. године у организацији Завода за здрвствену заштиту радника Ниш одржана је Секција за медицину рада која је акредитована као стручни састанак прве категорије на тему “ УТИЦАЈ УСЛОВА РАДА У ВАСПИТНО ОБРАЗОВНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА НА ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ“. Састанку су присусотвали лекари медицине рада из целе Србије.
На стручном састанку су презентована три рада. Проф др Јовица Јовановић је презентовао рад под насловом „Синдром сагоревања на послу код васпитача у предшколским установама“. Клинички асистент др сци Ивана Илић је изнела рад под насловом „Психосоцијални услови рада, здравље и благостање учитеља и наставника основних школа у Нишу“ а др Светлана Анђелковић рад на тему „Очигледни изазов и скривени смисао оцене радне способности запослених у просвети“.
У радовима су изнети резултати истраживања који показују да се Запослени у образовно васпитним институцијама у професионалном деловању сусрећу са различитим захтевима и стандардима квалитета, као и улогама који их стављају у ситуације повећаног, некада континуираног стреса и прекомерног емоционалног ангажовања. Овакви захтеви посла доводе до различитих облика дисфункционалног понашања, психолошких и психосоматских тегоба, емоционалне и бихејвиоралне исцрпљености и до развоја обољења кардиоваскуларног система, артеријске хипертензије, интолеранције на глукозу, хиперлипидемије, поремећаја мишићно коштаног система.
Истраживања су показала да су у овој популационој групи изгарање, симптоми стреса и депресије, односи породица-посао, поремећаји спавања, квантитативни и емоционални захтеви посла у негативној корелацији са благостањем. Задовољство послом је позитивно повезано са наградама, посвећеношц́у послу, значењем посла и правдом. Сукоб између пословних и породичних обавеза и сукобљене радне улоге умањују задовољство послом. Самооцењено добро здравље у корелацији је са самоефикасношцћу, а у супротности са изгарањем и соматским стресом. Утицај на рад и осећај кохерентности су важне одреднице животног задовољства. Изгарање на послу у овој популационој групи је у рангу средњих вредности и у позитивној је корелацији са стресом, сукобом пословних и породичних обавеза, депресивним симптомима и поремећајима спавања, а у негативној корелацији са бољим здравственим стањем и предвидивошћу посла. Посебнно је истакнуто да у циљу превенције треба фаворозовати протективне психосоцијалне факторе као што су осећај кохерентности, социјалне подршке, задовољства послом, посвећености послу, предвидивости посла уз јасно дефинисане улоге и високу самоефикасност. Високо поверење на свим нивоима, праведност и социјална укљученост као и могућности за развој, доприносе умањењу стреса у овој популационој групи. Добра професионална оријентација и превентивни прегледи у службама медицине рада представљају значајну меру спречавања оштећења здравља запослених у образовно васпитним иституцијама. Истакнуто је да синдром сагоревања на послу најчешће погађа млађе људе и особе које никада нису имале психичке сметње. Јавља се код особа које обављају послове везане за рад и комуникацију са људима. Овом синдрому су посебно подложне особе које теже перфекционизму, имају нереално висока очекивања и процене везане за себе и лични рад. Конфликти везани за професионалну улогу стварају емоционални замор, а амбивалентан однос према послу. Смањена подршка сарадника и ниска пословна способност стварају осећај сниженог самовредновања и ниског личног постигнућа. Овај синдром означава процес детериорације који настаје у професионалном односу и раду са клијентима, односно болесницима у медицинским, социјалним и образовним институцијама, посебно онима које се баве менталним здрављем људи. Клиничку слику синдрома сагоревања на раду карактеристишу психичка и емоционална исцрпљеност, замор и депресија, поремећаји понашања. Постоји значајна повезаност испољених симптома са радним местом и смањење радне ефикасности и успеха послу због негативног става према раду. Запослени код којих је непрепознато или игнорисано присуство симптома „сагоревања на послу“ губе интересовање за своје професионалне активности, пружају неадекватне услуге корисницима, при чему настајају проблеми на нивоу руковођења таквим организацијама а касније и додатни трошкови.
Радови су иницирали плодну дискусију током које је било и предлога да се преко Секције за медицину рада СЛД и преко Лекарске коморе Србије утиче на доношење посебног Правилника о периодичним и претходним прегледима запослених у васпитно образовним институцијама .
Сва дешавања на овој секцији је пропратила ТВ Белле Амие, па су тим поводом дана 30.10.2022 у емисији ОДГОВОР(Н)И гостовали др Слађана Мајкић, специјалиста медицине рада, директор Завода за здравствену заштиту радника Ниш и Проф др Јовица Јовановића, специјалиста медицине рада и интерне медицине, помоћник директора Завода. У емисији су изнети најзначајнији резултати истраживања и закључци који се односе на заштиту здравља запослених у образовно васпитним институцијама. Говорило се и о синдрому сагоревања у осталим професијама као што у здравствени радници, ватрогасци, новинари, запослени у казнено поправним заводима. У емисији је било речи и о пост Ковид синдрому и том приликом је истакнуто да ће Експертизна комисија Завода за здравствену заштиту радника Ниш по доношењу критеријума, почети да решава захтеве да се Ковид 19 призна као професионално обољење.
