Дана 11.02.2022. године на ТВ Беллае Амие у емисији ИЗМЕЂУ РЕДОВА гостовао је проф др Јовица Јовановић, помоћник директора за медицинска питања Завода за здравствену заштиту радника Ниш и говорио на тему утицаја НАТО агресије на настајање малигних болести у Србији. На самом почетку је истакао да је НАТО бомбардовање Републике Србије 1999. године, према индикаторима девастиране животне средине, имало и да има велике еколошке последице.
У Србији је бомбардовање запамћено под два назива „НАТО агресија“ и „Милосрдни анђео“. Након 79 дана бомбардовања извршено је 2.300 удара на 995 објеката широм територије СРЈ (Србије и Црне Горе), а највећим делом Републике Србије, нанете су несагледиве последице на животну средину.Приликом бомбардовања Новог Сада, поред рушења сва три моста на Дунаву, главна мета била је рафинерија нафте која је била нападнута 12 пута са преко 250 пројектила. Према процени стручњака из рафинерије Нови Сад од 73.569 т нафте, изгорело је 90%, изливено је на земљиште 9,9%, док је изливено у колектор и доспело у Дунав 0,1%
Велика штета животној средини Републике Србије начињена је и употребом муниције са осиромашеним уранијумом. У току бомбардовања, према подацима из западних извора, коришћена је искључиво муниција калибра 30 мм у којој се налази 298 г осиромашеног уранијума Према подацима НАТО -а на српску јнужну покрајину, нарочито према граници са Албанијом, испаљено је око 30 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом, 2500 у ужој Србији и око 300 пројектила у Црној Гори (Рт Арза).Повећана радиоактивност забележена је на локалитетима “Пљачковица”, северно од Врања, “Боровац” (две локације), јужно од Бујановца, “Череновац” (две локације), југозападно од Бујановца, “Братоселце”, североисточно од Прешева и “Рељан”, источно од Прешева у Србији, односно локалитет “Арза” на полуострву Луштица у Црној Гори, у близини плаже “Жањице”. С друге стране, најинтензивнија дејства овом муницијом била су у областима око Призрена, Ђаковице, Дечана, Урошевца и Ђураковца. На неким локацијама , као што је Пљачковица, забележена је 1.100 пута већа радиоактивност од природне. Процењује се да се количина осиромашеног уранијума диспергованог у животну средину креће од 8,5 до 11 тона.
Изузетне последице за девастацију и загађење животне средине имало је бомбардовање индустријских локација: рафинерија нафте у Новом Саду, топлана „Нови Београд“ у Београду, ТЕ „Колубара“ – Велики Црљени у селу Пољане у околини Београда, фабрика минералних ђубрива „ХИП – Азотара“, „ХИП Петрохемија“ и „Рафинерија нафте“ у Панчеву, складиште „Југопетрол“ у Прахову, складиште нафтних деривата „Југопетрол“ и трафостаница „Електроисток“ у Бору, фабрика аутомобила „Застава“ у Крагујевцу, складиште „Беопетрол“ у Богутовцу у околини Краљева и трафостаница „Електроисток“ у Нишу.
Приликом бомбардовања Новог Сада, поред рушења сва три моста на Дунаву, главна мета била је рафинерија нафте која је била нападнута 12 пута са преко 250 пројектила. Према процени стручњака из рафинерије Нови Сад од 73.569 т нафте, изгорело је 90%, изливено је на земљиште 9,9%, док је изливено у колектор и доспело у Дунав 0,1% . Бомбардовањем складишта Југопетрола уништено је 2.500 м³ мазута у три резервоара за мазут, од чега се део задржао у прихватним базенима, део је истекао у подземне воде, а део је изгорео. Приликом уништавања складишта отпадног материјала са 5 тона трансформаторског уља и око 120 тона моторног уља, настао је пожар који је трајао 26 сати. У току бомбардовања овог индустријског објекта уништено је око 975 тона мазута, 507 тона дизел горива и 41 тона моторног бензина.
У непосредној близини града Ниша, на путу за Нишку Бању, се налази трафо-станица „Електроисток“. Она је разорена гранатирањем 2-ог, 13-ог и 22-ог маја 1999. године. Том приликом је изливено 63 тона трансформаторског уља које је највећим делом изгорело. Мањи део уља је отишао у подземне воде.
Бомбардовањем нафтне, хемијске и петрохемијске индустрије, и великих електротрафо постројења изазвало је пожаре и експлозије који су допринели највећем степену загађења ваздуха и атмосфере. Погођена нафтна складишта су доводила до неконтолисаног испуштања диоксида који се ширио око 1 км око погођеног објекта што је много шира зона загађености него код класичног пожара. Поред диоксида, у овим пожарима се емитује и огромна количина угљендиоксида, као и посебна група опасних једињења који настају као производ непотпуног сагоревања.
Највеће последице по животну средину оставило је бомбардовање овог индустријског комплекса који чини ХИП „Азотара“, „Рафинерија нафте“ и ХИП „Петрохемија“.
Погођена нафтна складишта су доводила до неконтолисаног испуштања диоксида који се ширио око 1 км око погођеног објекта што је много шира зона загађености него код класичног пожара. Поред диоксида, у овим пожарима се емитује и огромна количина угљендиоксида, угљен моноксид, фозген, винилхлорид мономер, хлороводонична киселина и амонијак, као и посебна група опасних једињења који настају као производ непотпуног сагоревања.
Проф др Јовица Јовановић наглашава да узимајући у обзир наведене последице утицаја бомбардовања на атмосферу, водотокове, земљиште и биодиверзитет, није тешко закључити да су исте имале и имају индиректне и директне утицаје на човека, односно становништво. Опасне материје су доспеле у воду, ваздух, земљу и ушли у ланац исхране. У научној стручној јавности, посебно медицинској, води се отворена полемика о последицама бомбардовања на становништво територије Републике Србије. Узимајући у фокус утицај осиромашеног уранијума, део стручњака тврди да већ годинама он узима данак у Србији док већина стручњака сматра да је на повећање броја малигних болести у Србији између осталог имало утицаја синергистичко дејство осиромашеног уранијума, хемијских агенаса, социоекономских фактора и претрпљеног стреса.
Проф др Јовица Јовановић сматра да треба наставити епидемиолошка испитивања на довољно великом узорку и да ће се на основу ових истраживања доћи до научне истине.
Проф Јовановић сматра да је циљ савремене медицине спречавање болести и њихово рано откривање. Даље истиче да треба интензивирати преврентивне прегледе свих становника Србије који се могу обавити преко изабраног лекара или преко Слижбе медицине рада. Проф др Јовица Јовановић је нагласио да радници града Ниша и ширег Региона могу преко својих послодаваца уговорити систематске и циљане здравствене прегледе у служби медицине рада Завода за здравствену заштиту радника Ниш, која већ седам деценија успешно обавља све врсте превентивних прегледа за рано откривање свих болести а посебно малигних.
Емисију можете погледати на следећем линку: https://www.youtube.com/watch?v=f79rj0l3ex8
