Завод за здравствену заштиту радника "Ниш"

Здравствена заштита радно способног становништва · Медицина рада · Дијагностика

„Између редова“ – базне станице и нејонизујуће електромагнетно зрачење.

izmedju redova 250919 m

izmedju redova 250919 mДана 25.09.2019 у емисији „Између редова“ на Тв Белле Амие гостовао је Проф др Јовица Јовановић, помоћник директора Завода за здравствену заштиту радника „Ниш“у Нишу. Тема емисије је била базне станице и нејонизујуће електромагнетно зрачења.

На почетку емисије проф др Јовица Јовановић је истакао да се почетком 21. века све више учвршћује мишљење да електромагнетна или нејонизујућа зрачења произведена на различите начине, од енергетских водова до мобилних телефона и базних станица, зависно од интензитета, врсте, снаге, удаљености и времена изложености, изазивају различита обољења, укључујући малигне болести. Нажалост, због недовољних сазнања, још увек нема јединственог става. Бољи увид у реалну ситуацију коју имају добри познаваоци ове области указују да не треба игнорисати његове потенцијалне опасности по здравље. Велики је број базних станица које се постављају широм Србије ради простирања сигнала мобилних комуникација. Пошто су зрачењу базних станица изложени станари суседних зграда потребно је за њихово постављање у насељеном месту тражити и сагласност тих станара. Биолошки ефекти које изазивају ова зрачења су различити и зависе од многих фактора: карактеристика извора зрачења (димензија, фреквенце зрачења, интензитета, начина емитовања зрачења) експозиције (растојања од извора, просторне дистрибуције зрачења, временске распоређености и трајања), биолошких карактеристика и функционалног значаја захваћеног ткива, димензија ткива, његових физиолошких карактеристика, састава.

Посебна пажња је посвећена електричним и магнетним пољима мрежне фреквенције (50-60Хз), пољима која потичу од средстава масовних комуникација (РТВ предајници 100-500МХз) и мобилних комуникација (800-900МХз и 1800-2200МХз). Људи су експонирани овим пољима у кући, у школи и транспортним средствима на електрични погон (воз, трамвај). Мерења електричних и магнетних поља у домовима су показала да су становници изложени високим дозама овог зрачења и да су најчешћи извори: електрична грејна тела, микроталасне пећи, радио и ТВ уређаји, фрижидери, монитори, компјутери, електрични шпорет, електрична пегла и др. Професионално су овим пољима изложени радници на одржавању, оправци и контроли далековода, радници који раде у подстаницама поред трансформатора, кондензатора, они који контролишу и прате мерне инструменте, они који укључују и искључују, надгледају, одржавају линије и водове. Такође су ЕМ пољима експоновани радници поред индукционих пећи за топљење метала, великих електромотора, радници у хидро и термо електранама, електровариоци, радиомеханичари, електро и електронски инжињери, возачи и кондуктери у трамвајима, као и радници који раде са електронском војном опремом. Опасности које носи излагање ЕМ пољу нису видљиве у кратком периоду јер су ефекти на људско здравље мали и кумулативни. Микроталасно зрачење апсорбовано од стране ткива претвара се у топлоту и изазива загревање тела. Повишена температуре ткива и органа доводи до оштећења његове функције. Ово се првенствено односи на она ткива и органе који имају ограничену могућност одвођења вишка топлоте. То су првенствено мозак, очи и тестиси. Нетермални ефекти микроталасног зрачења доводе до озбиљних промена ДНК молекулима и протеинима у мозгу. Ови ефекти доводе до развоја бројних поремећаја на ћелијском нивоу као што су повећани излазак јона калијума у култури ћелија неуробластома. Кумулирана оштећења ДНК током дужег временског периода могу довести до експресије једних, односно супресије других гена што може индуковати неконтролисано ћелијско умножавање и појаву канцера. Последице генотоксицног деловања најбоље су видљиве у порасту инциденце обољевања од малигних болести беле лозе. Учестало излагање ЕМ пољу слаби активности лимфоцита, имуног система организма, а тиме умањује могућност одбране од бактеријских и вирусних инфекција. Резултати клиничких испитивања показују утицај ЕМ поља на појаву малигних болести изложених особа. Нађена је повећана смртност од свих облика леукемије и акутне леукемије код одраслих хронично изложених ЕМ поља преко 0,3µТ. Утврђена је већа појава карцинома (преовладавају тумори плућа, фарингса, дигестивног тракта, респираторних синуса, тумори тиреоидне злезде, нервног система, лимфоми и меланома очију и коже) код радника чије је занимање везано за рад са електричном струјом.Проф др Јовица Јовановић је даље истакао, да према подацима из литературе, налаз супресије продукције мелатонина у епифизи под утицајем ЕМ поља побудјује интересовање научне јавности јер је познато да ова супстанца има индиректан онкостатички ефекат пошто има инхибирајуће дејство на изазивање оштећења ДНК од стране слободних радикала. Смањени ниво мелатонина под дејством ЕМ поља би створио могућности да су ДНК осетљивије на дејство слободних радикала, што би довело до веће могућности започињања процеса канцерогенезе. Описују се још два могућа механизма канцерогеног дејства као што су утицај ЕМ поља на синтезу феритина као значајног фактора у канцерогенези и на појаву посебних магнетских кристала у људским ћелијама, нарочито у ћелијама мозга. Утврђена је, према научним истраживањима, корелација између јачине ЕМ поља и места самоубиства, значајно повећање броја самоубиства у подручју јаких ЕМ поља, као и значајно чешћа појава депресивног синдрома у популацији експонованој овом зрачењу.
Актуелност ове теме је изазвало велико интересовање и питања гледалаца. Проф др Јовица Јовановић је одговарајући на питања гледалаца, посебно истакао да се штетни ефекти дејства електричних и магнетних поља могу спречити предузимањем различитих мера од којих су најважније удаљавање од извора зрачења, скраћење времена излагања, превентивни здравствени прегледи у служби медицине рада и адекватна исхрана. Закључак емисије је да нивои излагања опште популације електромагнетном зрачењу за сада не изгледају значајно високи, али поједине групе становника и радника могу бити изложене у близини извора нешто већим нивоима зрачења. Још увек не постоје јединствени стандарди о максимално дозвољеним дозама експозиције овог зрачења. У сваком случају, требало би избегавати непотребно излагање овом зрачењу. Треба радити на разради одговарајћих стандарда који се односе на ову област и законске регулативе, у смислу упозоравања и ограничавања уласка и боравка становништва у зонама са већим интензитетима зрачења и вршити процену могуће изложености при постављању нових извора зрачења као и при изградњи станова.

Још актуелности