Проф др Јовица Јовановић, помоћник директора Завода за здравствену заштиту радника Ниш. Тема емисије су биле повреде на раду и професионалне болести. Емисија је почела констатацијом да су повреде на раду значајан медицински, социјални и економски проблем и да у Свету сваких 15 секунди умре један радник због последица повреда на раду или болести изазване или потенциране ризицима на радном месту.
Професор Јовановић је истакао да повреде на раду спадају у групу масовних незаразних обољења и имају епидемијски карактер. У свим здравственим установама, а нарочито у здравственим установама медицине рада, свакодневно се лечи велики број пацијената због повреда задобијених на радном месту. По броју дана боловања, повреде на раду заузимају прво место међу свим другим болестима. Оштећења здравља, привремено и трајно умањење или губитак радне способности, опадање продуктивности, економски губици услед надокнаде боловања, трошкова лечења, рехабилитације и инвалидности имају несагледиве последице за повређене, предузеће и друштво у целини, што проблем професионалног трауматизма чини веома актуелним. Под повредом на раду се подразумева повреда осигураника која се догоди у просторној, временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран, проузрокована непосредним и кракотрајним механичким физичким или хемијским дејством, наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког стања организма. За признавање повреде на раду су битне две чињенице. Прво, да је до оштећења дошло нагло, акутно и друго да је настало оштећење везано за обављање професионалне делатности. Сва акутна тровања се пријављују као повреда на раду а хронична тровања на рандом месту се признају као професионална обољења. Повредом на раду сматрају се повреде које радник претрпи при обављању посла на који је распоређен, односно на одговарајућем послу с пуним радним временом, при обављању посла на који није распоређен, али га обавља у интересу послодавца код кога је запослен, при доласку на посао или повратку с посла ако при том користи најкраћи пут, на путу предузетом ради извршавања службених послова и ради ступања на рад (службено путовање), у вези коришћења права на преквалификацију и доквалификацију, у вези с коришћењем права на здравствену заштиту (лечење, рехабилитација, излазак на инвалидску комисију и сл.), у акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода или несрећа, на војној вежби или вршењу других обавеза у области одбране земље, на омладинској радној акцији, на радном такмичењу (производном , спортском) и на другим пословима који се према Закону сматрају пословима од општег интереса. Повредом на раду у Србији се сматрају оне повреде које су имале за последицу привремену неспособност за рад од једног или више дана, док се у многим другим земљама евидентирају само оне повреде које су имале за последицу радну неспособност од три и више дана. Број повреда са смртним исходом највећи је у водопривреди и шумарству (30,4%) саобраћају (14,2%), грађевинарству (13,9%) и пољопривреди (11,2%). Због последица повреда на раду велики број повређених одлази у инвалидску пензионера или промени радно место.
Потом је проф др Јовица Јовановић појаснио појам професионалне болести и нагласио да оне представљају патолошка стања настала у непосредној вези са редовним занимањем болесника. То су оштећења здравља проузрокована утицајем процеса и услова рада на радника који тај посао обавља при чему је ризик на радном месту једини етиолошки фактор у њиховом настајању. Болести су сврстане према етиолошким а не према нозолошким особинама. Заједничка карактеристика ових оштећења здравља јесте повезаност са радом тј. резултат су трајног, узастопног или вешекратног деловања узрочника на радном месту или у радној средини.
Посебним правилником утврђено је Листа професионалних болести и набројани су послови при чијем се обављању те болести појављују, као и услови под којима се ове болести сматрају професионалним. Професионалне болести су сврстане у следеће групе:
1. Болести проузроковане хемијским дејством
2. Болести проузроковане физичким дејством
3. Болести проузроковане биолошким факторима
4. Болести плућа
5. Болести коже
6. Малигне болести
Утврђивање узрочно-последичног односа између обављања послова и настанка патолошког стања, као и процена оштећења или губитка појединих функција органа или органских система, односно дијагностиковање болести, основни су задаци лекара медицине рада. Оштећење здравља настаје деловањем специфичних ризика из радне средине а познавање професионалних штетности први је корак у решавању постављених задатака.
Професор Јовановић је навео да се под професионалним штетностима подразумевају сви штетни чиниоци којима је радник изложен у току рада, а који могу утицати на здравље. Деловање штетних чинилаца на радника омогућује лоша односно непотпуна организација рада, као и начин извођења рада. Општи хигијенски услови на радним местима и специјални услови на раду (врста технолошког процеса, општа техничка и лична заштита, специјална здравствена заштита и др.), као и индивидуалне разлике у отпорности и осетљивости радника, битно утичу на појаву, учесталост и врсту оштећења здравља. Професионална оштећења настају када се штетности појављују у таквом облику, количини односно интензитету и делују на такав начин и тако дуго да могу успоставити потребан додир с организмом и тако изазвати пролазно или трајно оштећење организма. Ризици које се појављују при раду могу бити физичке природе (температура, влага, струјање ваздуха, повишен или смањен атмосферски притисак, јонизујуће и нејонизујуће зрачење, бука, вибрације, механичка енергија), хемијске природе – неогранске и органске (метали, органски растварачи, гасови, пестициди, пластичне масе ), прашина и биолошки фактори (вируси, бактерије, паразити, гљивице). Деловање ових професионалних штетности потпомажу нефизиолошки услови рада (прековремени рад, прекомерни интензитет рада, нерационални систем рада, статичка оптерећења и преоптерећења појединих органа, присилни положај при раду и др.) и неповољни хигијенско-технички услови у радној просторији (недовољна кубатура, лоша вентилација, неадекватно осветљење).
Проф др Јовица Јовановић је изнео статистичке податке и параметре који показују да је на подручју Ниша у периоду од 1955. до 1965. године однос броја професионалне болести према броју повреда на раду износио 1: 5,86, односно на 5,86 повреда на раду је регистрована 1 професионална болест. Међу професионалним болестима у том периоду су доминирале професионалне дерматозе. Декаду од 1965. до 1975. године карактерише доминација пнеумокониоза у структури професионалних болести. У том периоду је однос броја професионалних болести према броју повреда на раду износио 1 : 25,47. Период од 1975, до 1985, године карактерише смањење броја професионалних болести и тада је на 30,56 повреда на раду регистровано по једно професионално обољење. У њиховој структури и даље доминирају професионалне болести плућа односно пнеумокониозе. Декаду од 1985 до 1995. године карактерише постепено смањење броја професионалних болести тако да однос броја професионалних болести према броју повреда на раду износи 1 : 44,52 односно, на 44,52 повреда на раду се региструје једно професионално обољење и то су углавном професионална обољења плућа и вибрациона болест. У периоду од 1995, до 2010, године региструје се значајно смањење броја професионалних болести. У том периоду је у Заводу за здравствену заштиту радника у Нишу верификовано 83 професионалних болести а однос њиховог броја према броју повреда на раду је био 1 : 70,61 односно, на 70,61 повреду на раду је верикована само једно професионо обољење. Проф др Јовица Јовановић је на крају навео да се структура верификованих професионалних болести и болести везаних за рад у Заводу за здравствену заштиту радника у Нишу у задњих 15 година мења. У задње време код радника који на експертизну оцену радне способности долазе у Завод за здравствену заштиту радника Ниш се све чешће региструју болести изазване новим ризицима као што су нејонизујућа електромагнетна зрачења (употреба мобилних телефона, екрана и терминала), биолошке штетности, хемијске и психосоцијалне штетности (стрес, мобинг, ергономски ризици, синдром болесних зграда), нови облици и видови организације посла као што је рад од куће, који доводе до менталних болести, психосоматских поремећаја (кардиоваскуларне, ендокрине, гастроинтестиналне болести), депресије или синдрома сагоревања на послу. Превенцији ових болести треба посветити посебну пажњу и апеловати на послодавце да редовно врше процену ризика на радним местима, упућују раднике на претходне, периодичне, циљане, ванредне, систематске и контролне прегледе у службу медицине рада Завода у коме се као наставној бази Медицинског факултета у Нишу обавља и експертизна оцена радне способности и верификација професионалних болести.
Емисију можете погледати преко линка: https://www.youtube.com/watch?v=wax85LPjpnQ
