Завод за здравствену заштиту радника „Нис“ је Светски дан борбе против туберкулозе обележио предавањем за запослене у ЈКП“Медијана“ како бисмо подигли свест заослених о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и скренули пазњу на усмеравање напора ка елиминацији туберкулозе као јавноздравственог проблема.
Предавање су припремили доктори медицине специјализанти из медицине рада и то: Алекаснадар Ристиц и Оливера Мирковиц.
До пандемије коронавирусне болести (ЦОВИД-19), туберкулоза је била водећи узрок смрти од појединачног инфективног агенса глобално. Пандемија ЦОВИД-19 наставља да има штетне последице и утицај на приступ дијагностици и лечењу туберкулозе и на оптерећење овом болести у свету. Напредак остварен у годинама уназад до 2019. године је успорен, заустављен или прекинут, а глобални циљеви у превенцији и контроли туберкулозе су компромитовани.
Глобално, процењени број смртних слуцајева од туберкулозе повећао се измедју 2019. и 2021. године, преокренувси дугогодишњи пад измедју 2005. и 2019. године. У 2021. години процењено је 1,4 милиона смртних случајева медју ХИВ негативним особама и 187.000 смртних случајева медју ХИВ позитивним особама. Прецењује се да је 10,6 милиона људи оболело од туберкулозе у току 2021. године, сто је повецање од 4,5% у односу на 2020. годину. Процењује се да је и оптерећење резистентних облика болести повећано измедју 2020. и 2021. године.
У Европском региону, упркос потенцијалним проблемима недовољне дијагнозе и пријављивања у 2020. години пријављено је 163.602 случаја туберкулозе.
У Републици Србији епидемиолошка ситуација туберкулозе је стабилна уназад висе од 15 година, захвањујуци примени програмске здравствене заштите засноване на савременим међународним стратегијама превенције и контроле ове болести.
Посебно је важно напоменути да туберкулоза није заборављена болест, али да је она данас излечива.
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у 2022. години у Републици Србији регистроване су 434 особе оболеле од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 6/100.000 становника. Током 2021. и 2020. године, пријављено је 259 и 314 случајева оболевања од свих облика туберкулозе, који подлежу обавезном пријављивању, са стопом пријављивања од 4/100.000 и 5/100.000.
Уназад неколико година обухват БЦГ вакцинацијом је висок (97-99%), што је изнад просека за Европски регион.
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други нацин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа касље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе. Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зацетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчесци разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болесцу, ХИВ инфекцијом, итд.
Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најшешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су касаљ, некад са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.
Дијагноза туберкулозе се поставља на основу клиничких и радиографских налаза, посебно рентгенског снимка плуца, а потврђује се микроскопским налазом бацила у биолошким материјалима и растом колонија бацила туберкулозе на културама.
Туберкулоза се леци успешно антитуберкулозним антибиотицима, са напоменом да је лечење дуготрајно и од болесника захтева истрајност у лечењу и постовање савета лекара.
(Текст преузет делимично са сајта Завода за јавно здравље у Пожаревцу)
