У петак, 20.октобра 2023. године у организацији Завод за здравствену заштиту радника „Ниш“ је одржана Републичка Секција за медицину рада Српског лекарског друштва под називом „НОВИ ИЗАЗОВИ У МЕДИЦИНИ РАДА“. Био је присутан велики број лекара из целе Србије.
На секцији су реферисана три рада наших аутора и то:
1. Проф. др Јовица Јовановић, спец. медицине рада и интерне медицине, субспецијалиста алергологије: „Улога медицине рада у процени ефеката ноћног рада на радну способност запослених“
2. Клинички асистент др сци Ивана Илић, спец. медицине рада: „Улога медицине рада у примени концепта процене емоционалне интелигенције и емпатије код запослених у просвети“
3. Др Светлана Анђелковић, спец. медицине рада: „Исхрана радника који раде у ноћној смени“.
У свом раду проф др Јовица Јовановић је истакао да су сменски и ноћни рад постали неизбежна карактеристика савременог друштва. Процењује се да је око 15-20 % радноактивне популације у свету укључено у неки облик сменског и ноћног рада. За многа занимања и делатности сменски рад и рад ноћу је обавезујући (здравство, обезбеђење, милиција, транспорт, поште, пекаре) са тенденцијом да се шири и у друге секторе. Према важећем Закону о раду, рад који се обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана сматра се ноћним радом. Нефизиолошки ритам рада и одмора погоршавају неуропсихијатријска обољења као што су инсомнија, депресије, анксиозност, биполарни поремећаји, психозе, епилепсија. Ниво шећера и масноћа у крви је виши после ноћног оброка него после дневног а гојазност је чешћа. Радници који раде ноћу више се жале на диспептичне сметње, мучнину, опстипацију, бол у стомаку. Многа обољења као што су пептичке улцерације, Кронова болест, улцерозни колитис се погоршавају после дуготрајног ноћног рада. Током ноћног рада се стварају лоше навике, исхрана је богата калоријама, више се пуши, пије се повећана количине кафе и конзумира се алкохол. Шећерна болест и друга ендокринолошка обољења теже се регулишу ако радник ради ноћу, што доводи до погоршања болести, тешког успостављања стабилног стања и ране појаве компликација основне болести. Код радника који раде ноћу постоји већи ризик од појаве исхемичне болести срца, хипертензије и изненадне срчане смрти. Напади ангинозних болова, због преваге дејства парасимпатикуса током ноћи, чешће се јављају код ових радника. Радници који болују од астме, због бронхијалне хиперреактивности у ноћним сатима имају чешће асматске нападе. Разне инфекције и инфламаторна обољења се погоршавају ноћу због нижег нивоа кортизола у крви у односу на дневне вредности. Аутор је изнео искуства Експертизне групе Завода за здравствену заштиту радника „Ниш“ у вези оцене радне способности за рад у ноћној смени.
Проф др Јовица Јовановић је истакао да постоји доста студија које су испитивале везу између поремећеног циркадијалног ритма и појаве малигних болести. Наводи се већи ризик за карцином дојке и колоректални карцином после вишегодишњег ноћног рада. Сматра се да свака ћелија има свој биолошки часовник који је под контролом циркадијалног ритма. Ген за регулацију ћелијске пролиферације и апоптозе је под контролом „гена за време“. Мелатонин који је јак антиоксиданс и снижава ниво слободних радикала се ствара и ослобађа током ноћног сна. Доказан је његов утицај на смањење пролиферације тумора ин витро. Ноћни рад ремети стварање естрогена. Сматра се да поремећај циркадијалног ритма убрзава прогресију туморских ћелија. Због пада когнитивних функција, радна ефикасност је мања ноћу. Поремећај пажње и концентрације узрок су великих несрећа које се углавном дешавају ноћу. Број повреда на раду вишеструко је већи у ноћној смени. Оптимални ефекат неких лекова зависи од циркадијалног ритма па њихова оптимална доза и ефекат зависе од периода дана у коме се лек узима. То је важно код радника који раде ноћу а узимају лекове чији је ефекат везан за циркадијални ритам.
Аутор је изнео и мере превенције штетних ефеката ноћног рада које се заснивају на сазнањима о штетним ефектима недовољног и правовременог одмора на здравље и радну способност. Значајна мера заштите је организација рада која не доводи до превеликих оптерећења, како по учесталости, тако и по трајању, уз разумно време за опоравак. Потребно је даље изучавање и евалуација свих могућих последица оваквог начина рада, пре свега због додатних информација које би се могле користити у превенцији, као и мониторингу и контроли ноћног рада. Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених. Ако је рад организован у сменама, послодавац је дужан да обезбеди измену смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу. Запослени има право на одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно. Запослени има право на недељни одмор у трајању од најмање 24 часа непрекидно. Ради спречавања оштећења здравља осим наведених мера битан је и правилан став током процеса оцењивања радне способности за рад у ноћној смени.
Клинички асистент др сци Ивана Илић је у свом раду изнела да емоционална интелигенција подразумева перцепцију, обраду, регулацију и управљање емоцијама. Широко прихваћена дефиниција под појмом емоционална интелигенција подразумева „Способност опажања емоција, интегрисања емоција у циљу лакшег мишљења, разумевања емоција и управљања њима ради личног напретка“. Мултидисциплинаран приступ у овој проблематици је, свакако неопходан и само као такав он може да допринесе имплементацији научних сазнања у пракси. Тврди се да је емоционална интелигенција директно предвиђа успех ученика, а такође и посредно заштитом ученика од баријера за учење као што су ментални поремећаји, злоупотреба супстанци, делинквенција, тинејџерска трудноћа и насиље. Присталице социјално емоционалног приступа у учењу сугеришу да су просоцијална емоционална интелигенција – повезана понашања у вези са позитивним академским исходима. Процес учења је сам по себи социјалне природе, јер се бројни елементи у настави и учионици односне на социјалне и емоционалне вештине као кључне за успешан развој когнитивног мишљења и образовних постигнућа. Аутор истиче да је наставник поред многих улога, одговоран и за развијање емоцијионалне интелигенције ученика. Сходно теме, обавеза наставника је пажљиво управљање властитим осећањима и начином њиховог изражавања. Такође, наставник треба да буде свестан ученикових осећања како би омогућио ученицима да препознају своје емоције и начине да их прикладно изражавају. Наставници са високом емоционалном интелигенцијом могу да науче ученике да поред интелектуалног аспекта поседују и елемент емоционалне интелигенције, као тенденцију да изразе своје емоције на позитиван начин у комуникацији са другима. Штавише, овакви наставници поседују способност да ефикасно утичу на емоције које су или њихове или туђе. Истраживање психосоцијалних услова рада и емоционалне интелигенције учитеља и наставника спроведено је као кроссекциона студија у групи учитеља и наставника у 20 основних школа у Нишу. Утврђено је да се учитељи и предметни наставници одликују просечним нивоом емоционалне интелигенције што је у складу са налазима других истраживача. Стрес, бурноут, когнитивни‚ соматски стрес и депресивни симптоми, несигурност посла, конфликт породица- посао, поремећаји спавања, али и квантитативни и емоционални захтеви, заредом су били фактори у негативној корелацији како са укупним скором емоционалне интелигенције тако и са фактор – доменима емоционалне интелигенције као особине и као способности. Стрес и бурноут учитеља и наставника захтевају повећану пажњу, утицајем на широк спекар важних исхода (незадовољство послом, отуђеност, напуштање професије наставника, умањен квалитет наставе, образовање и развој личности ученика).
У закључку рада ас др сци Ивана Илић истиче да ми као истраживачи у области медицине рада, нудимо инструменте, искуство и сазнања за даља неопходна истраживања у просвети као једном од најважнијих сегмената друштва.
У свом раду др Светлана Анђелковић је истакла да је наше тело дизајнирано да функционише током дана, а ноћу да се одмара. Када радимо ноћу, иако је то у супротности са нашим нормалним ритмом тела, то доводи до специфичних проблема, у смислу промена у вези апетит у току ноћи, када је заправо људски организам програмиран за одмарање и гладовање, као и ендогену мобилизацију гликозе. Са психосоцијалног аспекта, сменски радници обично доживљавају размимоилажење између њихових дневних рутина (укључујући и распоред оброка), као и оних са породицом и пријатељима, што даље води још тежим поремећајима у вези навика у исхрани. Међутим, тешко је дати дијетарне препоруке у вези исхране. Прво, нема јасних ставова да ли ноћни радници треба да једу у току ноћних сати или не. Друго, чак и да се охрабри ноћно једење, недостаје крајњи доказ о томе која врста хране треба да се конзумира а која да се избегава. Треће, нутритивно вредна храна можда неће бити доступна током ноћног рада. И последње, једење у току ноћи сигурно има утицај на метаболизам.
У закључку др Светлана Анђелковић даје препоруку јеловника за радника који ради у ноћној смени и истиче да храна и пиће које се бирају током рада играју важну улогу у одржавању нивоа здравља и енергије, па у том смислу треба радити на подизању свести о правилној исхрани како код радника тако и код њихових послодаваца у смислу промоције здравља на радном месту.
После излагања развила се интересантна дискусија у којој су специјалисти медицине рада из других установа изнели своја запажања, резултате и мишљења о проблематици и изазовима који су изнети на овој секцији.
