Дана 24. маја одржано је предавање са темом „Сартани у лечењу артеријске хипертензије“. Предавачи су били др Љубодраг Радевић и др Татјана Станојевић.
Епидемиолоšка истраживања указују на чињеницу да кардиоваскуларне болести представљају водећи узрок смрти у свету са инциденцом од 30% укупног светског морталитета.
У основи свих кардиоваскуларних болести болести је атеросклероза крвних судова.
Сматра се да фактори ризика могу објаснити настанак атеросклерозе у 90% случајева. Велике епидемиолоšке студије, као и интервентне студије су показале да је корекцијом ткз променљивих фактора ризика могуће смањити развој атеросклерозе, тј успорити њен развој, па чак довестии до регресије.
Артеријска хипертензија представља главни фактор ризика, иако и сама спада у кардиоваскуларно обољење. Бројне су компликације које АХ може да услови. Претпоставља се да АХ доводи до иницијалног оšтећења ендотела и убрзане инфилтрације липида(ЛДЛ) у интиму и дубље у зид артерија, šто доводи до будјења бројних подстрекача атеросклерозе. Најчеšће компликације хипертензије, који представљају и најчеšћи узрок смрти у опšтој популацији су коронарна болест, мождани удар, срчана и бубрежна инсуфицијенција, као и изненадна срчана смрт, обољења периферних крвних судова и бројне друге.
Упркос потентном антихипертензивном дејству, лекови из групе блокатора ангиотензинских рецептора (АРБ) дуго су сматрани лековима који се дају само као алтернатива АЦЕ инхибиторима у случајевима појаве брадикинином изазваног каšља или ангиоедема. Резултати студија спроведених током последњих деценију ипо учинили су да ови лекови нађу место у лечењу артеријске хипертензије, као и бројних хипертензији придружених или њоме проузрокованих компликација.
У Европским смерницама за лечење Артеријске хипертензије лекови из групе АРБ се препоручују код болесника са:
-Срчаном инсуфицијенцијом
-Након ИМ, са дисфункцијом ЛК
-Атријалном фибрилацијом
-Дијабетесном нефропатијом
-Метаболичким сидромом
-Микроалбуминуријом, протеинуријом
-Хипертрофијом ЛК
-Каšљањем код примене АЦЕи
