У петак, 01. новембра 2019. године је одржан стручни састанак секције за медицину рада Српског лекарског друштва у организацији Завода. Тема састанка је била БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ. Састанак је акредитован одлуком Здравственог савета Србије број 153-02-01685/2019-01 од 19.08.2019. под евиденционим бројем А-1-2248/19 за лекаре, специјалисте медицине рада, фармацеуте и биохемичаре са по три бода за предаваче и по два бода за слушаоце. Састанку је присуствовао велики број специјалиста медицине рада из целе Србије. После поздравне речи директора ЗЗЗЗР Ниш изнета су три рада и то:
1. Безбедност и здравље на раду-јуче, данас, сутра – аутор и предавач Проф др Јовица Јовановић, специјалиста медицине рада; Завод за здравствену заштиту радника Ниш и Медицински факултет Универзитета у Нишу
2. Акт о процени ризика у сврху експертизне обраде радника – “борба с ветрењачама” која траје – аутор и предавач др сци мед Марина Гавриловић, специјалиста медицине рада, Завод за здравствену заштиту радника Ниш
3. Безбедност на радном месту – теорија и/или пракса? – аутор и предавач др Светлана Анђелковић, специјалиста за медицину рада, ЗЗЗР Ниш
Након презентације радова отворена је дискусија по рефератима. Током дискусије је истакнуто да безбедност и здравље на раду треба да обезбеди услове рада на којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде настале на раду, професионална обољења и обољења у вези са радом и који претежно претпостављају пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених. Безбедност и здравље на раду је саставни део живота сваког радника, део опште културе и дешавања у сваком предузећу и друштву уопште. Циљ састанка је био да се укаже на значај безбедности и здравља на раду као важног предуслова за успешно обављање послова, али и на актуелне стручне проблеме у овој области. Посебан циљ је био да се укаже на улогу службе медицине рада у систему безбедности и здравља на раду. Посебно је наглашено да анализом Актова о процени ризика који су прослеђивани експертизној комисији Завода за здравствену заштиту радника у Нишу ради оцене радне способности, највећи и најчешћи проблем у раду представља део процедуралне обраде који се зове “опис посла”. Опис послова и радних задатака, уз детаљно описан сам процес рада са присутним штетностима, захтевима и условима радног места, основа је сваке оцене радне способности, како привремене, тако и трајне. Експертизна група Завода за здравствену заштиту радника Ниш је добијала најразличитије писане форме назване “опис посла” – копију описа из систематизације радних места, произвољно формулисан попис радних задатака, кратак опис радних процедура као прилог уз захтев за покретање поступка експертизне обраде радника. Највећи број радника је имало опис посла из Акта о процени ризика , али је значајан број био без учешћа Службе медицине рада. Осамнаест радника није имало опис посла из Акта о процени ризика, код 7 радника тражена је допуна описа посла која никада није достављена, тако да су чланови експертизне групе та радна места обишли на терену. Највећи број експертизних пацијената у Заводу за здравствену заштиту радника Ниш, који није имао Акт о процени ризика, био је из просветне делатности – чак њих 13. Поставља се питање: “Да ли је у Србији Акт о процени ризика само формална обавеза, само формална законска регулатива или стварна и реална потреба свакодневног функционисања радних организација”?. Резултати добијени анализом анкете о стању безбедности и здравља на раду у појединим предузећима указују да највећи број радника на свом радном месту поседује лична заштитна средства, да одређени број радника и поред тога не користи током рада лична заштитна средства, да су највећи број повреда на раду имали радници који раде на висини, са изворима електричне струје и они који учествују у јавном саобраћају. Резултати показују да најмањи осећај сигурности и безбедности на свом радном месту имају радници који су изложени дејству хемијских агенаса и радници који учествују у јавном саобраћају. Овакви резултати, одређују смернице даљег превентивног рада у области безбедности и здравља на раду. Предлаже се да законску регулативу везану за безбедност и здравље на раду применимо у пракси уз максимално ангажовање Инспектората за рад. Неопходна је ближа и интензивнија сарадња између лекара опште праксе и специјалиста медицине рада (предлог да се и у куративни здравствени картон уведе рубрика са подацима о радној анамнези пацијента). Неопходно је чешће одржавање округлих столова и дебата у оквиру Привредних комора са циљем заједничке размене мишљења и искустава између послодаваца, лица за безбедност и здравље на раду и специјалиста медицине рада.
Сви презентовани радови су похваљени а током дискусије су изнети неки предлози којима ће се допунити нацрт будућег Закона о безбедности и здрављу на раду.
