У петак, 01. новембра 2024. године у организацији Завода за здравствену заштиту радника Ниш и Српског лекарског друштва у сали здравствене станице „Диспанзер Мин“ је одржан стручни састанак Секције за медицину рада под радним називом „ПРОФЕСИОНАЛНИ РИЗИЦИ У ЗДРАВСТВУ“
После поздравне речи директора Завода за здравствену заштиту радника Ниш, др Слађане Мајкић, спец. медицине рада изложени су следећи радови:
1. “Професионални ризици у здравству и њихов утицај на здравствено стање експонираних радника” – рад је изложио Проф. др Јовица Јовановић, спец. медицине рада и интерне медицине, субспецијалиста алергологије из Завода за здравствену заштиту радника Ниш
2. “Утицај пандемије изазване вирусом Ковид 19 на појаву последица професионалног стреса код здравствених радника”- рад је изложила Клинички асистент др сци Ивана Илић, спец. медицине рада из Завода за здравствену заштиту радника Ниш
3. “Превенција поремећаја менталног здравља код здравствених радника”-рад је изложила Др Светлана Анђелковић, спец. медицине рада из Завода за здравствену заштиту радника Ниш.
Секцији су присуствовали специјалисти медицине рада и лекари на специјализацији из свих градова Србије.
Проф др Јовица Јовановић је истакао да здравствени радници обављају делатност од посебног друштвеног интереса и чине око 7% свих запослених од чега су три четвртине жене. Ова делатност захтева сменски, прековремени, продужени и ноћни рад, приправност, психичко оптерећење и одговорност, емоционални и физички напор, брзо доношење одлука од виталног значаја, рад на терену у веома сложеним и ризичним ситуацијама и условима и рад са агресивним пацијентима. Здравствено особље је изложено физичким (јонизујућа и нејонизујућа зрачења, бука), хемијским штетностима (цитостатици, анестетици, лако испарљиви ампулирани лекови, дезинфицијенси, антисептици, растварачи), биолошким агенсима, насиљу, стресу на радном месту, допунском, продуженом и ноћном раду. Напредак науке, нове технологије и иновације захтевају стално учење и праћење нових достигнућа као и дужи рад на рачунару. Болести рада су значајан проблем у овој популацији. Међу њима доминирају кардиоваскуларна, малигна, ендокрина, мускулоскелетна, алергијска обољења, оштећења репродуктивног система, бактеријске и вирусне инфекције. Задњих година се број болести код здравствених радника значајно повећао. Стопа обољевања у здравству премашује стопу обољевања у рударству, производњи и грађевинарству. Синдром изгарања на послу је први пут регистрован код здравствених радника. Скоро четвртина жена у здравству има парезу улнарног нерва због нефизиолошког положаја при раду за комјутером. Од инфективних болести оболи 10-40% здравствених радника а стопа обољевања од вирусног хепатитиса је и до три пута већа него у општој популацији.Посебан проблем представља насиље над здравственим радницима и сви појавнби облици професионалног стреса. Све ово захтева веома озбиљан превентивни приступ проблему болести рада код здравствених радника при чему посебно место заузимају превентивно промотивне активности.
Асист. др сц. мед. Ивана Илић, је навела да је током Цовид-19 пандемије, свет видео најбрже и најзначајније промене услова на радном месту од прве индустријске револуције. Промене које је донела пандемија створиле су врхунске нивое нестабилности и неизвесности у личним и професионалним животима људи. Глобална студија о сагоревању на радном месту за период од 2021-2023. године, Инфините Потентиал у 30 земаља на више од 3000 испитаника открила је значајно повећање инциденце изгарања код запослених од 29,6%, 34,7% на 38,1%. Међу најосетљивијим категоријама су запослени у финансијском сектору (85% испитаника), маркетинг менаџери и ПР специјалисти (81%), медицински радници (79%) и стручњаци за људске ресурсе (78%). Истовремено, само 4% оних којима је потребна помоћ обраћа се стручњацима. Извори стреса на послу везани су за услове рада, организацију и садржај рада, међуљудске односе и индивидуалне карактеристика личности. Најчешће делују прикривено и дуготрајно – хронично, могу трајати месецима, ако не и годинама, пре него што запослени схвати да постоји проблем. Синдром сагоревања – бурноут је кумулативни процес који започиње малим знаковима упозорења, а једна је од најнеповољнијих последица професионалног стреса. Студије у популацији здравствених радника пронашле су јаке корелације између изгарања и незадовољства послом, отуђености и недостатка посвећености, менталних, соматских поремећаја, ниске продуктивности и маладаптивних понашања. Пандемија Цовид-19 приморала је друштво да значајно преиспита како гледа на посао и сопствене вредности и циљеве у животу. Продужени стрес и неизвесност утицали су на повећање стања сагоревања запослених у здравству, што је сложенији и вишеструки процес од осећаја замора и дистреса. У Међународној класификацији болести, 11. ревизији Светске здравствене организације (МКБ-11) од 1. јануара 2022. године, сагоревање (шифра QД85) односи се искључиво на појаве у професионалном контексту и наглашава да је термин не треба користити за описивање искустава у другим областима живота. Изгарање се дефинише као професионални феномен, а не као болест. То је синдром који настаје услед хроничног стреса на радном месту који није контролисан. Карактеришу га три главне димензије: осећај недостатка енергије или опште исцрпљености, удаљавање од посла или осећања негативизма или цинизма у вези са радом и осећај неефикасности и неуспеха у професионалним активностима.Бурноут је већ био озбиљан проблем за медицинске раднике пре пандемије ЦОВИД-19, која је створила додатне опасности. Резултати истраживања показују да се за то време, квалитет радног живота лекара генерално погоршао, што је повећало подложност сагоревању и трауми. Неповољна комбинација психосоцијалних ризика током пандемије повећала је вулнерабилност здравствених радника на стрес и сагоревање: организациони фактори (као што је повећано радно оптерећење, продужено радно време, смањење броја запослених, недостатак подршке, потешкоће са прекидима рада и паузама, као и брзе промене и неизвесност) заједно са индивидуалном рањивошћу (нпр. лична и породична сигурност, осећање беспомоћности и огорчености). Здравствени радници који раде са старијим особама су често имали додатни емоционални стрес, заузимајући место породице и вољених који нису могли да посећују оболеле лично, чак ни на крају живота. Током пандемије здравствени радници имали су више од три пута веће шансе за „изгарање“ од оних који раде друге врсте посла, посебно они у директном раду са пацијентима. Здравствени радници су током и након пандемије пет пута чешће од других, изражавали забринутост због прекомерног оптерећења на послу које им изазива стрес, исцрпљеност и емоционално сагоревање. Преглед 170 радова од стране Ходкинсона и сарадника из 2022. године открива да су лекари који су искусили изгарање били до четири пута незадовољнији својим послом и са више од три пута већом вероватноћом жалби због избора професије. Студија праћења 1.688 медицинских сестара је открила да су се нивои сагоревања повећавали током времена, а свака јединица повећања је била повезана са 12% већом вероватноћом напуштања посла. Истраживање у САД-у показало је да су лекари који су пријавили изгарање имали више него двоструко већу вероватноћу да напусте своју институцију у року од две године, што је утицало на финансијске губитке. У три студије спроведене током пандемије ЦОВИД-19 у Европи, преваленција сагоревања кретала се од 1,3% међу анестезиолозима до 14,5% међу лекарима хитне помоћи, а код млађих лекарима, ниво тешког сагоревања био је релативно висок 13%. Бурноут такође има озбиљне импликације на перформансе посла у сектору здравства. Пронађене су јаке везе између сагоревања и смањене емпатије и замора саосећања, као и неквалитетне интеракције са пацијенатима. Мета-анализа која је обухватиле лекариме широм Америке и Европе открива да лекари са искуством бурноута имали двоструко веће шансе да буду укључени у инцидент са безбедношћу пацијената или је бурноут лекара повезан са нижим нивоима клиничке неге и сигурности пацијената. Бурноут је озбиљан и растући проблем у примарној здравственој заштити. Лекари примарне здравствене заштите имају виши ниво сагоревања од већине других категорија лекара. Изгарање је најизраженије код жена и млађих од 55 година. Медицинске сестре, такође, доживљавају сличне нивое сагоревања у поређењу са лекарима. Високе стопе сагоревања у примарној здравственој заштити нису изненађујуће обзиром на континуиране тензије у систему због недостатка радне снаге, старења становништва, софистициранијих медицинских потреба, потешкоћа у пружању координиране здравствене заштите у фрагментираном систему. Пандемија ЦОВИД-19 погоршала је проблем сагоревања у примарној здравственој заштити због додатних мера предострожности у вези са ЦОВИД- 19 на постојеће радно оптерећење и потребе за тестирањем и вакцинацијом, као и повећањем анксиозности. У истраживању из 2021. године, 71% лекара примарне здравствене заштите је известило да је њихово емоционално изгарање или ментална исцрпљеност постигло рекордни ниво током пандемије, а сваки четврти намерава да напусти праксу у наредних неколико година. Бројни су докази да се сагоревање не може лако разликовати од депресивног стања. Бианцхи са сарадницима 2021. открива преклапање сагоревања и депресије, заправо, није јасно по чему се завршна фаза сагоревања може разликовати од депресије. У том смислу, бурноут може бити веома озбиљан ментални поремећај, а концепт сагоревања у медицини рада захтева даљу разраду и развој. Потребно је применити стандардизоване алате за одређивање образаца развоја сагоревања. У водичу за управљање психосоцијалним ризицима на радном месту треба ажурирати дијагностичке методе за психосоцијалне ризике коришћењем обједињених метода. Када говори о превентивним мерама посебно истиче да главне традиционално предузимане мере у виду индивидуалне или групне психолошке помоћи неће бити ефикасне без промене организационих и управљачких аспеката.
Др Светлана Анђелковић износи да Светска здравствена организација препознаје да захтеви радног окружења могу представљати ризик по здравље, што је постало глобална брига за владе, послодавце и раднике .У циљу заштите и унапређења менталног здравља, СЗО је укључила ове циљеве у најновији Свеобухватни план акције за ментално здравље 2013–2030. године. Здравствени радници суочавају се с бројним изазовима, укључујући дуге и нерегуларне смене које отежавају баланс између посла и приватног живота. Додатни стресови, као што су страх од грешака, смрт пацијената и тешки односи са пацијентима и њиховим породицама, додатно оптерећују њихов рад.Последице изложености хроничном стресу на рандом месту доводе до развоја како соматских обољења тако и до развоја менталних поремећаја као што су анксиозност,депресија,ментални замор,поремећај спавања,синдром сагоревања или чак и суициде. Глобално, истраживања спроведена током пандемије коронавируса (ЦОВИД-19) открила су да значајан проценат здравствених радника доживљава хронични стрес (37%), анксиозност (40%) и депресију (37%). Стрес на рандом месту и очување менталног здравља може се превенирати развојем емоционалне интелигенције.Емоционална интелигенција је способност управљања и коришц́ења својих емоција на позитивне и конструктивне начине. Да би се супротставили професионалном стресу, препоручују се различите превентивне мере:
-Организационе интервенције: Увођење бољег управљања оптерећењем и промовисање равнотеже између посла и приватног живота.
-Обука и развој: Пружање обуке менаџерима о препознавању и решавању сагоревања.
-Програми подршке запосленима:Успостављање ресурса за ментално здравље и мрежа подршке.
-Промена културе: Подстицање позитивне организационе културе која вреднује добробит запослених.
Циљ нам је да истакнемо како вештине из овог домена увелико могу и да превенирају али и да ублаже стрес на радном месту, као И да понудимо заинтересованим послодавцима пилот програм промоције здравља на радном месту који се бави конкретно овом тематиком.
После излагања радова је отворена дискусија у коју су се укључили сви присутни.
Радови су похваљени и истакнуто је да су обрадили значајну област медицине рада и да из њих проистичу нове мере заштите здравља које могу наћи практичну примену у свакодневном раду специјалиста медицине рада.
