Дана 10.03.2025 године у организацији Завода за здравствену заштиту радника Ниш је одржан акредитовани стручни састанак прве категорије на тему ПРОФЕСИОНАЛНИ РИЗИЦИ У ЗДРАВСТВУ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ.
Састанку су присуствовали изабрани лекари, лекари специјалисти, здравствени сарадници, лаборанти, медицинске сестре и техничари. Предавач Проф др Јовица Јовановић је истакао да здравствени радници обављају послове од посебног друштвеног интереса и чине око 7% свих запослених од чега су три четвртине жене. Активности здравствених радника су сложене и свеобухватне и повезане су с различитим ризицима и с њима повезаним последицама по здравље.
Здравствена делатност убраја се у високо ризичне делатности. Она захтева сменски, прековремени, продужени и ноћни рад, приправност, психичко оптерећење и одговорност, емоционални и физички напор, брзо доношење одлука од виталног значаја, рад на терену у веома сложеним и ризичним ситуацијама и условима и рад са агресивним пацијентима. Здравствено особље је изложено физичким (јонизујућа и нејонизујућа зрачења, бука), хемијским штетностима (цитостатици, анестетици, лако испарљиви ампулирани лекови, дезинфицијенси, антисептици, растварачи), биолошким агенсима, насиљу, стресу на радном месту, допунском, продуженом и ноћном раду. Напредак науке, нове технологије и иновације захтевају стално учење и праћење нових достигнућа као и дужи рад на рачунару. Болести рада су значајан проблем у овој популацији. Међу њима доминирају кардиоваскуларна, малигна, ендокрина, мускулоскелетна, алергијска обољења, оштећења репродуктивног система, бактеријске и вирусне инфекције. Задњих година се број болести код здравствених радника значајно повећао. Стопа обољевања у здравству премашује стопу обољевања у рударству, производњи и грађевинарству. Синдром изгарања на послу је први пут регистрован код здравствених радника. Скоро четвртина жена у здравству има парезу улнарног нерва због нефизиолошког положаја при раду за комјутером. Од инфективних болести оболи 10-40% здравствених радника а стопа обољевања од вирусног хепатитиса је и до три пута већа него у општој популацији. Здравствени радници се суочавају са широким спектром опасности приликом лечења пацијената, укључујуц́и повреде убодом игле, повреде леђа, алергије, насиље и стрес. Здравственим радницима потребна је и заштита од ових опасности на радном месту исто колико и рударским или грађевинским радницима. Ипак, њихов посао је брига о болеснима и повређенима. Предострожности о заштити на раду нису довољне у болницама и здравственим установама. Адекватна анализа критеријума и показатеља за процену професионалног ризика, базирана на стандардима, правилницима, директивама и другој законодавној регулативи у области безбедности и здравља на раду, један је од основних предуслова квалитетном управљању ризиком радне средине. Сврха процене професионалног ризика је утврђивање критичних места и поступака, односно стања и процеса у којима може доћи до угрожавања безбедности и здравља радника на радном месту и у радној околини, као и предузимање одговарајућих мера за њихово елиминисање или смањење на прихватљив ниво. Све ово захтева веома озбиљан превентивни приступ проблему болести рада код здравствених радника при чему посебно место заузима правилна исхрана посебно она на радном месту.
