Дана 18. 03. 2024. године у великој сали здраватвене станице „Диспанзер МИН“ са почетком у 13.00 сати одржан је акредитовани стручни састанак на тему: “Улога медицине рада у процени ефеката ноћног рада на радну способност запослених”. Састанак је акредитован за све здравствене раднике и здравствене сараднике. Предавање је одржао Проф. др Јовица Јовановић. На почетку предавања Проф. др Јовица Јовановић је рекао да са развојем друштва и појавом нових индустријско-технолошких достигнућа, сменски и ноћни рад постаје све чешћи начин функционисања организације рада, не само у индустрији, здравству и полицији, већ је све више присутан и у друштвеним занимањима попут забава, услуге и сл..
Процењује се да је 18-20% радне снаге у САД и Европи, а петина светске популације, ангажована на радним местима која захтевају сменски или ноћни рад. У систему здравствене заштите, рад у ноћној смени сматра се неопходним како би се пацијентима обезбедила континуирано лечење и нега у здравственим установама. Спроведене су бројне студије које су анализирале утицај сменског и ноћног рада на физичко и психичко здравље запослених. Сменски рад, а посебно ноћни један је од најчешћих фактора који нарушава циркадијални ритам, што доводи до поремећаја сна и будности, али и других биолошких функција (кардиоваскуларног, ендокриног, гастоинтестиналног, репродуктивног, локомоторног, имунолошког система), чиме се ремети психо-физичко благостање радника, долази до опадања пажње, когнитивних функција и негативно се одражава на радни учинак. Проф др Јовица Јовановић је потом нагласио да је недавно идентификован синдром назван “поремећај рада у сменама“, кога карактерише присуство следећих симптома: промена циркадијалног ритма сна/будности, несаница, прекомерна дневна поспаност и умор. Код радника који раде ноћу дневни сан је у просеку краћи за око 2 сата од ноћног и није квалитетан као ноћни (скраћује се друга фаза спавања). Радници који раде током ноћи се често жале на поспаност, хронични умор, раздражљивост, напетост, нефизиолошки ритам рада и одмора и чешће пате од психијатријских обољења као што су: инсомнија, депресије, анксиозност, биполарни 1
поремећаји, епилепсија. Ноћни рад изазива и гастроинтестиналне сметње. Лучење ензима током ноћи није исто као код исхране током дана. Радници који раде ноћу више се жале на диспептичке сметње, мучнину, бол у стомаку, опстипацију. Многа обољења гастроинтестиналног тракта као што су пептичке улцерације, Морбус Црохн, улцерозни цолитис, погоршавају се после дуготрајног ноћног рада. Дијабетес меллитус и друга ендокрина обољена се теже контролишу ако радник ради ноћу што повећава ризик од појаве раних компликација основне болести. Радници који раде у ноћној смени су у већем ризику од кардиоваскуларних болести, исхемичке болести срца, хипертензије, изненадне срчане смрти. Ово се објашњава повишеним масноћама у крви, прекомерном дебљином, лошим навикама (пушење, алкохол) и поремећајем сна што неповољно делује на кардиоваскуларни систем. Напади ангинозних болова се чешће јављају током ноћи због преваге парасимпатикуса. Радници који болују од астме а раде ноћу имају чешче асматичке нападе, због повишене бронхијалне хиперреактивности у ноћним сатима. Повећана хиперреактивност значајно погоршава и стање респираторне функције код хороничних бронхитиса. Запаљенска обољења се погоршавају ноћу због нижег нивоа кортизола у крви у односу на дневну вредност. Велики број студија у свету су испитивале везу циркадијалног ритма и малигних болести и њихов утицај на радну способност. У студијама се наводе већи ризици од карцинома дојке и колоректалног карцинома, после дугогодишњег рада у ноћним сменама (15 и више година). Сматра се да свака ћелија у људском организму има биолошки часовник који је под контролом циркадијалног ритма. Ген за регулацију ћелијске пролиферације и апоптозе је под контролом мелатонина који је јак антиоксиданс који снижава ниво слободних радикала тиме сузбијајућу пролиферацију и ширење туморских ћелија. Ниво мелатонина код радника који раде ноћу нижи је од уобичајног. Међу радницима који раде ноћу постоје индивидуалне разлике. Жене теже подносе ноћни рад од мушкараца, што се донекле обљашњава већим породичним обавезама и неадекватним одмором током дана. Лућење ФСХ (фоликулостимулирајућег хормона) и ЛТХ (лутеотропни хормон) је везано како за менструални тако за циркадијални ритам и многе студије наводе проблем са менструалним циклусом и утицај ноћног рада на трудноћу у виду превременог порођаја и повећан ризик од спонтаних абортуса. Радници старији од 45 година теже подносе ноћни рад. Код старијих радника постоји дисбаланс циркадијалног ритма. Са годинама живота опада ниво мелатонина чиме се обљашњава њихов проблем са сном. Ноћни рад представља проблем у виду непотпуног деловања прописане терапије код већ оболелих радника. 2
То је важно код радника који раде ноћу а узимају лекове чији је ефекат везан за циркардијални ритам као што је инсулин, кортикостероиди, антиепилептици, бета блокатори и др. Обољења која је радник већ имао, погоршавају се код дужег рада ноћу, те је неопходно стално радити на здравственој едукацији, како радника, тако и послодаваца, да би се смањили неповољни ефекти ноћног рада на здравље и на радну способност радника.У другом делу предавања Проф. др Јовица Јовановић је изнео резултате анализе рада експертизне комисије Завода за здравствену заштиту радника Ниш, у периоду од 1996 до 2022. године и нагласио да је у том периоду од ноћног рада ослобођено 119 здравствених радника са подручја југоистоћне Србије, из 15 здравствених установа како из примарног тако из секундарног и терцијалног здравства. Просечна старост здравствених радника проглашених неспособним за рад у ноћној смени је била 46,1 година. Највећи број здравствених радника ослобођених од рада у ноћној смени је био женског пола и припадао је добној групи од 45 до 54 година (35%), а мушкараца у добној групи 55-64 година (45%). Највећи број радника проглашених неспособним за рад у ноћној смени је био из установа терцијалног (64,7% ) и примарног (20,1%) здравства. Просечни радни стаж мушкараца ослобођених рада у ноћној смени износио је 22,3 година а експоновани 18,2 године. Жене ослобођене од рада у ноћној смени имале су просечан радни стаж 19,4 година, а експоновани 17,4 година. У групи радника неспособних за рад у ноћној смени доминирали су радници са високим образовањем (70,58%). Највећи број проглашених несопособним за рад у ноћној смени је био у периоду од 2020. до 2022. године (31,9%), што се поклапа са периодом пандемије ЦОВИД 19, а најмање у периоду од 2010. до 2014. године (8%). Најчешћи разлог неспособности за рад у ноћној смени су кардиоваскуларне болести (26,0%) и ендокрина обољења (20,10%). Проф др Јовица Јовановић је у резимеу истраживања нагласио да резултати овог рада указују на обољења која треба посебно узети у разматрање током процеса професионалне оријентације и селекције за рад у здравственим установама.После предавања се развила дискусија на тему оцењивања привремене неспособмности за рад радника који раде у ноћним сменама са приказом судских случајева везаних за оцену привремене неспособности за рад, које је Проф. др Јовица Јовановић као судски вештак за област медицине рада недавно вештачио.
