Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Nis“ je Svetski dan borbe protiv tuberkuloze obeležio predavanjem za zaposlene u JKP“Medijana“ kako bismo podigli svest zaoslenih o zdravstvenom, socijalnom i ekonomskom uticaju tuberkuloze i skrenuli paznju na usmeravanje napora ka eliminaciji tuberkuloze kao javnozdravstvenog problema.
Predavanje su pripremili doktori medicine specijalizanti iz medicine rada i to: Alekasnadar Ristic i Olivera Mirkovic.

Do pandemije koronavirusne bolesti (COVID-19), tuberkuloza je bila vodeći uzrok smrti od pojedinačnog infektivnog agensa globalno. Pandemija COVID-19 nastavlja da ima štetne posledice i uticaj na pristup dijagnostici i lečenju tuberkuloze i na opterećenje ovom bolesti u svetu. Napredak ostvaren u godinama unazad do 2019. godine je usporen, zaustavljen ili prekinut, a globalni ciljevi u prevenciji i kontroli tuberkuloze su kompromitovani.
Globalno, procenjeni broj smrtnih slucajeva od tuberkuloze povećao se izmedju 2019. i 2021. godine, preokrenuvsi dugogodišnji pad izmedju 2005. i 2019. godine. U 2021. godini procenjeno je 1,4 miliona smrtnih slučajeva medju HIV negativnim osobama i 187.000 smrtnih slučajeva medju HIV pozitivnim osobama. Precenjuje se da je 10,6 miliona ljudi obolelo od tuberkuloze u toku 2021. godine, sto je povecanje od 4,5% u odnosu na 2020. godinu. Procenjuje se da je i opterećenje rezistentnih oblika bolesti povećano izmedju 2020. i 2021. godine.
U Evropskom regionu, uprkos potencijalnim problemima nedovoljne dijagnoze i prijavljivanja u 2020. godini prijavljeno je 163.602 slučaja tuberkuloze.
U Republici Srbiji epidemiološka situacija tuberkuloze je stabilna unazad vise od 15 godina, zahvanjujuci primeni programske zdravstvene zaštite zasnovane na savremenim međunarodnim strategijama prevencije i kontrole ove bolesti.
Posebno je važno napomenuti da tuberkuloza nije zaboravljena bolest, ali da je ona danas izlečiva. 
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u 2022. godini u Republici Srbiji registrovane su 434 osobe obolele od tuberkuloze, što odgovara stopi prijavljivanja od 6/100.000 stanovnika. Tokom 2021. i 2020. godine, prijavljeno je 259 i 314 slučajeva obolevanja od svih oblika tuberkuloze, koji podležu obaveznom prijavljivanju, sa stopom prijavljivanja od 4/100.000 i 5/100.000.
Unazad nekoliko godina obuhvat BCG vakcinacijom je visok (97-99%), što je iznad proseka za Evropski region.
Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi nacin. Najvažniji izvor prenošenja infekcije su bolesnici sa plućnom tuberkulozom. Kada osoba sa nelečenom zaraznom tuberkulozom pluća kaslje, kija, smeje se ili govori, ona izbacuje u vazduh bacile zajedno sa kapljicama pljuvačke. Ove veoma male čestice dugo lebde u vazduhu i do prenošenja infekcije dolazi kada druga osoba udahne zarazne kapljice sa bacilima tuberkuloze. Ako osoba ima dobru otpornost organizma, infekcija sa udahnutim bacilima se savlada u zacetku i do bolesti najčešće i ne dolazi. Svega 10% inficiranih osoba će se kasnije u toku života razboleti od tuberkuloze, a najčesci razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolescu, HIV infekcijom, itd.
Tuberkuloza se može pojaviti u bilo kom delu tela, ali najšešće se javlja u plućima. Najčešći simptomi plućne tuberkuloze su kasalj, nekad sa pojavom krvi u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.
Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu kliničkih i radiografskih nalaza, posebno rentgenskog snimka pluca, a potvrđuje se mikroskopskim nalazom bacila u biološkim materijalima i rastom kolonija bacila tuberkuloze na kulturama.
Tuberkuloza se leci uspešno antituberkuloznim antibioticima, sa napomenom da je lečenje dugotrajno i od bolesnika zahteva istrajnost u lečenju i postovanje saveta lekara.
(Tekst preuzet delimično sa sajta Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu)