U petak, 20.oktobra 2023. godine u organizaciji Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“ je održana Republička Sekcija za medicinu rada Srpskog lekarskog društva pod nazivom „NOVI IZAZOVI U MEDICINI RADA“. Bio je prisutan veliki broj lekara iz cele Srbije.
Na sekciji su referisana tri rada naših autora i to:
1. Prof. dr Jovica Jovanović, spec. medicine rada i interne medicine, subspecijalista alergologije: „Uloga medicine rada u proceni efekata noćnog rada na radnu sposobnost zaposlenih“
2. Klinički asistent dr sci Ivana Ilić, spec. medicine rada: „Uloga medicine rada u primeni koncepta procene emocionalne inteligencije i empatije kod zaposlenih u prosveti“
3. Dr Svetlana Anđelković, spec. medicine rada: „Ishrana radnika koji rade u noćnoj smeni“.

U svom radu prof dr Jovica Jovanović je istakao da su smenski i noćni rad postali neizbežna karakteristika savremenog društva. Procenjuje se da je oko 15-20 % radnoaktivne populacije u svetu uključeno u neki oblik smenskog i noćnog rada. Za mnoga zanimanja i delatnosti smenski rad i rad noću je obavezujući (zdravstvo, obezbeđenje, milicija, transport, pošte, pekare) sa tendencijom da se širi i u druge sektore. Prema važećem Zakonu o radu, rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se noćnim radom. Nefiziološki ritam rada i odmora pogoršavaju neuropsihijatrijska oboljenja kao što su insomnija, depresije, anksioznost, bipolarni poremećaji, psihoze, epilepsija. Nivo šećera i masnoća u krvi je viši posle noćnog obroka nego posle dnevnog a gojaznost je češća. Radnici koji rade noću više se žale na dispeptične smetnje, mučninu, opstipaciju, bol u stomaku. Mnoga oboljenja kao što su peptičke ulceracije, Kronova bolest, ulcerozni kolitis se pogoršavaju posle dugotrajnog noćnog rada. Tokom noćnog rada se stvaraju loše navike, ishrana je bogata kalorijama, više se puši, pije se povećana količine kafe i konzumira se alkohol. Šećerna bolest i druga endokrinološka oboljenja teže se regulišu ako radnik radi noću, što dovodi do pogoršanja bolesti, teškog uspostavljanja stabilnog stanja i rane pojave komplikacija osnovne bolesti. Kod radnika koji rade noću postoji veći rizik od pojave ishemične bolesti srca, hipertenzije i iznenadne srčane smrti. Napadi anginoznih bolova, zbog prevage dejstva parasimpatikusa tokom noći, češće se javljaju kod ovih radnika. Radnici koji boluju od astme, zbog bronhijalne hiperreaktivnosti u noćnim satima imaju češće asmatske napade. Razne infekcije i inflamatorna oboljenja se pogoršavaju noću zbog nižeg nivoa kortizola u krvi u odnosu na dnevne vrednosti. Autor je izneo iskustva Ekspertizne grupe Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika „Niš“ u vezi ocene radne sposobnosti za rad u noćnoj smeni.
Prof dr Jovica Jovanović je istakao da postoji dosta studija koje su ispitivale vezu između poremećenog cirkadijalnog ritma i pojave malignih bolesti. Navodi se veći rizik za karcinom dojke i kolorektalni karcinom posle višegodišnjeg noćnog rada. Smatra se da svaka ćelija ima svoj biološki časovnik koji je pod kontrolom cirkadijalnog ritma. Gen za regulaciju ćelijske proliferacije i apoptoze je pod kontrolom „gena za vreme“. Melatonin koji je jak antioksidans i snižava nivo slobodnih radikala se stvara i oslobađa tokom noćnog sna. Dokazan je njegov uticaj na smanjenje proliferacije tumora in vitro. Noćni rad remeti stvaranje estrogena. Smatra se da poremećaj cirkadijalnog ritma ubrzava progresiju tumorskih ćelija. Zbog pada kognitivnih funkcija, radna efikasnost je manja noću. Poremećaj pažnje i koncentracije uzrok su velikih nesreća koje se uglavnom dešavaju noću. Broj povreda na radu višestruko je veći u noćnoj smeni. Optimalni efekat nekih lekova zavisi od cirkadijalnog ritma pa njihova optimalna doza i efekat zavise od perioda dana u kome se lek uzima. To je važno kod radnika koji rade noću a uzimaju lekove čiji je efekat vezan za cirkadijalni ritam.

Autor je izneo i mere prevencije štetnih efekata noćnog rada koje se zasnivaju na saznanjima o štetnim efektima nedovoljnog i pravovremenog odmora na zdravlje i radnu sposobnost. Značajna mera zaštite je organizacija rada koja ne dovodi do prevelikih opterećenja, kako po učestalosti, tako i po trajanju, uz razumno vreme za oporavak. Potrebno je dalje izučavanje i evaluacija svih mogućih posledica ovakvog načina rada, pre svega zbog dodatnih informacija koje bi se mogle koristiti u prevenciji, kao i monitoringu i kontroli noćnog rada. Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću. Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno. Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno. Radi sprečavanja oštećenja zdravlja osim navedenih mera bitan je i pravilan stav tokom procesa ocenjivanja radne sposobnosti za rad u noćnoj smeni.
Klinički asistent dr sci Ivana Ilić je u svom radu iznela da emocionalna inteligencija podrazumeva percepciju, obradu, regulaciju i upravljanje emocijama. Široko prihvaćena definicija pod pojmom emocionalna inteligencija podrazumeva „Sposobnost opažanja emocija, integrisanja emocija u cilju lakšeg mišljenja, razumevanja emocija i upravljanja njima radi ličnog napretka“. Multidisciplinaran pristup u ovoj problematici je, svakako neophodan i samo kao takav on može da doprinese implementaciji naučnih saznanja u praksi. Tvrdi se da je emocionalna inteligencija direktno predviđa uspeh učenika, a takođe i posredno zaštitom učenika od barijera za učenje kao što su mentalni poremećaji, zloupotreba supstanci, delinkvencija, tinejdžerska trudnoća i nasilje. Pristalice socijalno emocionalnog pristupa u učenju sugerišu da su prosocijalna emocionalna inteligencija - povezana ponašanja u vezi sa pozitivnim akademskim ishodima. Proces učenja je sam po sebi socijalne prirode, jer se brojni elementi u nastavi i učionici odnosne na socijalne i emocionalne veštine kao ključne za uspešan razvoj kognitivnog mišljenja i obrazovnih postignuća. Autor ističe da je nastavnik pored mnogih uloga, odgovoran i za razvijanje emocijionalne inteligencije učenika. Shodno teme, obaveza nastavnika je pažljivo upravljanje vlastitim osećanjima i načinom njihovog izražavanja. Takođe, nastavnik treba da bude svestan učenikovih osećanja kako bi omogućio učenicima da prepoznaju svoje emocije i načine da ih prikladno izražavaju. Nastavnici sa visokom emocionalnom inteligencijom mogu da nauče učenike da pored intelektualnog aspekta poseduju i element emocionalne inteligencije, kao tendenciju da izraze svoje emocije na pozitivan način u komunikaciji sa drugima. Štaviše, ovakvi nastavnici poseduju sposobnost da efikasno utiču na emocije koje su ili njihove ili tuđe. Istraživanje psihosocijalnih uslova rada i emocionalne inteligencije učitelja i nastavnika sprovedeno je kao krossekciona studija u grupi učitelja i nastavnika u 20 osnovnih škola u Nišu. Utvrđeno je da se učitelji i predmetni nastavnici odlikuju prosečnim nivoom emocionalne inteligencije što je u skladu sa nalazima drugih istraživača. Stres, burnout, kognitivni‚ somatski stres i depresivni simptomi, nesigurnost posla, konflikt porodica- posao, poremećaji spavanja, ali i kvantitativni i emocionalni zahtevi, zaredom su bili faktori u negativnoj korelaciji kako sa ukupnim skorom emocionalne inteligencije tako i sa faktor - domenima emocionalne inteligencije kao osobine i kao sposobnosti. Stres i burnout učitelja i nastavnika zahtevaju povećanu pažnju, uticajem na širok spekar važnih ishoda (nezadovoljstvo poslom, otuđenost, napuštanje profesije nastavnika, umanjen kvalitet nastave, obrazovanje i razvoj ličnosti učenika).
U zaključku rada as dr sci Ivana Ilić ističe da mi kao istraživači u oblasti medicine rada, nudimo instrumente, iskustvo i saznanja za dalja neophodna istraživanja u prosveti kao jednom od najvažnijih segmenata društva.
U svom radu dr Svetlana Anđelković je istakla da je naše telo dizajnirano da funkcioniše tokom dana, a noću da se odmara. Kada radimo noću, iako je to u suprotnosti sa našim normalnim ritmom tela, to dovodi do specifičnih problema, u smislu promena u vezi apetit u toku noći, kada je zapravo ljudski organizam programiran za odmaranje i gladovanje, kao i endogenu mobilizaciju glikoze. Sa psihosocijalnog aspekta, smenski radnici obično doživljavaju razmimoilaženje između njihovih dnevnih rutina (uključujući i raspored obroka), kao i onih sa porodicom i prijateljima, što dalje vodi još težim poremećajima u vezi navika u ishrani. Međutim, teško je dati dijetarne preporuke u vezi ishrane. Prvo, nema jasnih stavova da li noćni radnici treba da jedu u toku noćnih sati ili ne. Drugo, čak i da se ohrabri noćno jedenje, nedostaje krajnji dokaz o tome koja vrsta hrane treba da se konzumira a koja da se izbegava. Treće, nutritivno vredna hrana možda neće biti dostupna tokom noćnog rada. I poslednje, jedenje u toku noći sigurno ima uticaj na metabolizam.
U zaključku dr Svetlana Anđelković daje preporuku jelovnika za radnika koji radi u noćnoj smeni i ističe da hrana i piće koje se biraju tokom rada igraju važnu ulogu u održavanju nivoa zdravlja i energije, pa u tom smislu treba raditi na podizanju svesti o pravilnoj ishrani kako kod radnika tako i kod njihovih poslodavaca u smislu promocije zdravlja na radnom mestu.
Posle izlaganja razvila se interesantna diskusija u kojoj su specijalisti medicine rada iz drugih ustanova izneli svoja zapažanja, rezultate i mišljenja o problematici i izazovima koji su izneti na ovoj sekciji.