Ocenjivanje radne sposobnosti je jedan od najdelikatnijih i najvažnijih zadataka lekara zbog svoje kompleksnosti i izuzetnog socio-medicinskog i pravnog značaja i zasniva se na tačno utvrđenoj dijagnozi, proceni težine morfoloških i funkcionalnih poremećaja, prognozi obolenja i poznavanju zahteva i rizika radnog mesta. To je postupak kojim se procenjuje usklađenost bioloških karakteristika organizma sa zahtevima radnog mesta. Cilj ocenjivanja radne sposobnosti je postavljanje pravog radnika na pravo radno mesto kako bi se povećala produktivnost rada i sprečilo nastajanje invalidnosti, profesionalnih bolesti i povreda na radu.

Ocenjivanje radne sposobnosti je kontinuiran, permanentan, dinamičan proces koji u praksi ima strogo individualan karakter. Ona podrazumeva usklađivanje bioloških zahteva radnih operacija koje se izvode na radnom mestu, s jedne strane, i bioloških potencijala organizama koje on može da pruži. Tokom ovog postupka lekar medicine rada treba da odgovori na sledeća pitanja:

•    *  Može li radnik raditi na određenom radnom mestu a da pri tom ne naruši svoje zdravlje i bezbedan rad?

•    *  Može li se od radnika očekivati prosečan radni učinak a da se pri tom ne remeti proizvodni proces?

•    *  Koliko dugo se može očekivati ista radna sposobnost bez opasnosti od oštećenja zdravlja uz iste biološke karakteristike organizma i uz iste zahteve radnog mesta?

Radna sposobnost se ocenjuje tokom profesionalne orjentacije i selekcije, tokom pregleda pre zasnivanja radnog odnosa, tokom periodičnih zdravstvenih pregleda, na vanrednim zdravstvenim pregledima, na kontrolnim lekarskim pregledima kao i tokom obavljanja sistematskih pregleda.

Obavezno je ocenjivanje radne sposobnosti u slučaju potpunog gubitka radne sposobnosti usled hroničnog oboljenja ili posledica povrede kada je neophodno upućivanje radnika na ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Radna sposobnost se ocenjuje i pre odlaska radnika na novo radno mesto u okviru istog preduzeća, u slučaju pojave akutnih oboljenja, egzacerbacije hroničnog oboljenja ili nakon povrede kada zaposlena osoba može biti kraće ili duže vreme nesposobna za rad i kada nadležni lekar ili organ veštačenja ocenjuju radnu sposobnost i odlučuju da li postoji privremena radna nesposobnost i koliko će ona trajati. Poseban izazov su veštačenja radne sposobnosti uslučaju radnih sporova pred Sudom, kada se radi naknade materijalne štete traži mišljenje o procentu umanjenja opšte ili profesionalne radne sposobnosti - ističe Prof.dr Jovica Jovanović predsednik ekspertizne komisije i stalni sudski veštak za ovu oblast. On smatra da je u skladu sa novim zakonskim propisima neophodno još veće uključivanje medicine rada u proces profesionalne rehabilitacije i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.